Žene u vojsci - Kako postati profesionalni vojnik u Srbiji

Vreme čitanja: 15-20 minuta

Kako postati profesionalni vojnik - kompletan vodič za žene

Zainteresovale ste se za profesionalnog vojnika i želite da znate kako izgleda cela procedura - od prijave na konkurs, preko psihološke procene, lekarskog pregleda i fizičke provere, pa sve do obuke i zaposlenja. Ovaj tekst je nastao na osnovu brojnih iskustava kandidatkinja i vojnih lica, bez navođenja imena, kako biste dobile realnu sliku o tome šta vas očekuje ako se odlučite za ovaj poziv.

Prvi korak - konkurs i prijava

Za žene u Srbiji ne postoji obaveza služenja vojnog roka, ali je dobrovoljno služenje vojnog roka jedan od načina da steknete uvid u to kako vojska funkcioniše. Ako direktno želite da se zaposlite kao profesionalni vojnik, procedura počinje prijavom na konkurs koji raspisuje nadležno ministarstvo. Konkursi se oglašavaju na zvaničnom sajtu vojske, najčešće nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od potreba jedinica.

Za prijavu vam je potrebno da odaberete kasarnu u kojoj želite da radite. Dokumenta se predaju lično u toj kasarni ili poštom, a važno je da na vreme prikupite svu potrebnu dokumentaciju: rodni list, državljanstvo, uverenje da niste osuđivani, fotokopije lične karte i diploma o završenoj školi. Neke kandidatkinje su pominjale da je ovaj administrativni deo najskuplji i najzamorniji - pripremite se na odlaske u sud, opštinu i kasarnu, kao i na troškove taksi i overe.

Psihološka procena - „hedonika”

Jedna od prvih faza na koju vas mogu pozvati je psihološka procena, često kolokvijalno zvana hedonika (termin koji se u praksi koristi za psihološke testove). Ovaj deo selekcije služi da se proceni da li ste pogodne za vojni poziv. Sastoji se iz dva dela:

• Test inteligencije - rešavaju se logički zadaci, serije brojeva, verbalni problemi. Bodovi se računaju i mora se postići minimalan prag.
• Test ličnosti i razgovor sa psihologom - ovde se ocenjuje stabilnost, motivacija, reakcije na autoritet, sklonost ka riziku, emocionalna ravnoteža.

Iskustva govore da mnoge kandidatkinje padnu baš na ovoj fazi, ne zato što nisu zdrave, već zato što nisu svesne šta se od njih očekuje. Čest savet je da budete smirene, iskrene i da gledate u oči sagovornika. Pitanja se često ponavljaju u drugačijoj formulaciji da bi se proverila doslednost odgovora.

Jedna od čestih grešaka je da kandidatkinja deluje previše emotivno ili nesigurno kada priča o odvojenosti od dece ili porodice. Iako je roditeljska briga prirodna, važno je predstaviti se kao osoba koja može da izdrži razdvojenost i da se prilagodi zahtevima službe. Minimalan broj bodova zavisi od konkurencije, ali se u praksi pominje granica od oko 90 poena na ukupnom testiranju - što ne znači da je to fiksno, jer rang lista zavisi od broja kandidata i mesta.

Lekarski pregled - sve što treba da znate

Po završetku psihološke procene, ukoliko je prođete, sledi lekarski pregled u nadležnoj vojnoj medicinskoj ustanovi. Ovaj pregled je detaljniji od klasičnog sistematskog. Uključuje:

• Pregled vida (očni), sluha, srca i pluća
• Vađenje krvi i urina
• Ginekološki pregled (najčešće ultrazvuk)
• Dermatološki pregled
• Neurološki i psihijatrijski pregled
• Provera visine, težine i krvnog pritiska

Pitanje dioptrije je često među ženama. Mala dioptrija (npr. 0,5) ne bi trebalo da predstavlja problem za dobrovoljno služenje, ali za profesionalno zaposlenje može biti otežavajuća okolnost jer se u poslednje vreme konkurencija povećala. Bilo je slučajeva da su kandidatkinje sa dioptrijom 7 pale na lekarskom, dok su one sa manjim odstupanjima prolazile. Nosioci naočara ili sočiva ne moraju odmah da odustanu, ali treba da budu spremni na to da će im u nalazu pisati ograničeno sposoban.

Takođe, urin se može vratiti na ponavljanje ako postoje znaci infekcije, čak i usled obične prehlade. To ne mora da bude ozbiljan problem, ali iziskuje dodatni odlazak i čekanje. Ukoliko imate bilo kakvu hroničnu bolest, uverenje o lečenju ponesite unapred.

Fizička provera - norme za žene

Ovo je faza koja mnogim ženama zadaje najviše treme. Standardi su prilagođeni polu, pa se od žena obično očekuje sledeće:

• Sklekovi (15 ponavljanja) - često se traži u vremenskom ograničenju od oko 2 minuta
• Trbušnjaci (40 ponavljanja) - u vremenskom okviru od približno 5 minuta
• Trčanje na 2000 metara - u poslednje vreme se pominje 1900-2400 m za 12 minuta
• Zgibovi (3 ponavljanja) - za žene može biti bez vremenskog ograničenja
• U nekim slučajevima: sprint 60 m i skok u dalj iz mesta

Ocene se sabiraju i formira se konačna ocena fizičke spremnosti. Mnoge kandidatkinje naglašavaju da je priprema ključna - redovan trening u teretani ili kod kuće značajno povećava šanse. Praksa pokazuje da su često upravo fizički najspremnije žene prolazile dalje, ali se dešavalo i da osobe koje su odlično uradile vežbe ne budu primljene zbog drugih kriterijuma, kao što su bodovi iz testova i rangiranje.

Dobrovoljno služenje vojnog roka - obuka u kasarni

Mnoge devojke se odlučuju prvo za dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od tri meseca. Raspored po kasarnama uglavnom je sledeći: kandidatkinje iz Vojvodine i Beograda idu u Sombor, iz centralne Srbije u Valjevo, a sa juga u Leskovac. Sombor važi za najstrožiju kasarnu sa najtežim uslovima, dok su Valjevo i prekomande u većim centrima opisivani kao podnošljiviji.

Prvih mesec i po dana prolazi se osnovna pešadijska obuka koja uključuje:

• Rasklapanje i sklapanje puške (često na normu u sekundama)
• Puzanje, kopanje rovova, kretanje u borbi
• Pucanje iz automatske puške, rukovanje ručnim raketnim bacačem
• Orijentacija, maskiranje, nošenje zaštitne opreme
• Logorovanje u prirodi, pešaćenje sa opremom i mitraljezom

Dnevni raspored je strog: buđenje u 6, jutarnje razgibavanje, podizanje zastave, obuka do 14 sati, ručak, pa razni radovi - čišćenje kasarne, sređivanje prostorija - sve do povečerja u 22 sata. Vikendom se ne obučava, ali se obavljaju dežurni radovi. Žene tokom obuke nisu oslobođene napornih zadataka, ali se prema iskustvima bivših polaznica teški fizički poslovi raspoređuju pravednije nego što se očekuje.

Prekomanda i specijalizacija (VES)

Nakon osnovne obuke, svaki vojnik dobija VES (vojno-evidencijska specijalnost), koja se ne bira samostalno - dodeljuje je komisija na osnovu rezultata sa testova i psihofizičkih procena. Primeri VES-ova u pešadiji su strelac, poslužilac na mitraljezu, snajperista, minobacac, bacač granata, dok u vazdušnoj odbrani postoje drugi profili. Prelazak u drugi centar za specijalizaciju zove se prekomanda. Tako, na primer, pešadijske specijalnosti idu u Požarevac, protivvazdušna dejstva u Batajnicu, i slično.

Osnovna razlika između prvog dela obuke i prekomande jeste što se u drugom delu fokusirate isključivo na svoj VES: rasklapanje, rukovanje i gađanje iz konkretnog oružja. Taj deo se često opisuje kao mnogo lakši i zanimljiviji jer se radi ono za šta ste opredeljene.

Profesionalni vojnik - zaposlenje, plata i uslovi

Kada prođete sve faze, potpisujete ugovor. U novijoj praksi prvi ugovor je kraći - često 6 meseci kao probni rad - pa se nakon toga može produžiti. Nekada je ugovor trajao tri godine. Plata profesionalnog vojnika je redovna i kreće se oko 31.000 do 35.000 dinara mesečno, sa dodacima za teren, dežurstva i minimume. Iskusniji vojnici sa beneficiranim radnim stažom i dodacima mogu dostići i 40-45 hiljada, što je za mnoge gradove u Srbiji ipak iznad proseka, ali uz velika odricanja.

Prednosti su: redovna plata, plaćen godišnji odmor, beneficirani radni staž, plaćeni putni troškovi, mogućnost bolovanja, zdravstveno osiguranje. Mane su: nemogućnost biranja lokacije nakon prekomande, česta dežurstva, fizička iscrpljenost, stroga hijerarhija, mogućnost prekida ugovora samo uz penale, i stalna dostupnost.

Važno je razumeti da ugovor može biti raskinut, ali taj postupak nije jednostavan. Za profesionalna vojna lica, prekid podrazumeva plaćanje naknade ako je država uložila u obuku. Za ugovorce, prvi otkazni period može biti lakši, ali se ne savetuje da se zaposlenje napušta pre isteka bez ozbiljnog razloga jer to može uticati na buduće konkurisanje.

Predrasude i stvarnost - da li je vojska za žene?

Rasprava o tome da li je vojni poziv primeren za žene prisutna je godinama, kako u javnosti, tako i unutar samog sistema. S jedne strane, čuju se stavovi da žene ne mogu da izdrže fizičke napore, da su sklone češćim bolovanjima i da njihovo prisustvo remeti kolektiv. S druge strane, mnoge pripadnice vojske tvrde da se žene često bolje snalaze u disciplini, pažljivije rukuju naoružanjem i pokazuju izuzetnu psihičku izdržljivost.

Iskustva iz prakse pokazuju da u jedinicama zaista ima žena koje su najbolje u rasklapanju puške, najpreciznije u gađanju i najistrajnije na dugim marševima. Ali isto tako ima i onih koje su odustale već u prvim nedeljama jer je obuka bila mnogo grublja nego što su zamišljale. Teret, kiša, blato, hladnoća, nedostatak sna i privatnosti - to nije za svakoga, bez obzira na pol.

Jedna od čestih primedbi od strane muškaraca jeste da žene više odlaze na bolovanja, posebno zbog dece. Međutim, u praksi mnogi očevi takođe koriste bolovanja radi nege deteta, a rodna statistika nije uvek jasna. Ono što je sigurno jeste da se svako bolovanje u uniformisanim jedinicama mora nekako nadoknaditi, što stvara opterećenje za kolege. To je strukturni problem, a ne isključivo ženski.

Kako povećati šanse na konkursu

Na osnovu brojnih izjava kandidatkinja koje su prolazile ovaj proces, izdvajaju se konkretni saveti:

1. Fizička priprema nekoliko meseci unapred. Vežbajte sklekove i trbušnjake svakodnevno, trčite najmanje 3 puta nedeljno. Ciljajte na više od minimuma - to daje psihološku sigurnost.
2. Ne potcenjujte psihološki deo. Budite odmorne, naspavane i smirene. Na razgovoru pokažite motivaciju, ali ne idealizujte službu. Psiholog ceni realnu procenu sopstvenih mogućnosti.
3. Dokumenta pripremite na vreme. Troškovi i čekanja po šalterima umeju da obeshrabre. Overite sve što se traži, čuvajte originale i kopije.
4. Razmislite o dobrovoljnom služenju pre zaposlenja. To je najbolji način da osetite kasarnski život bez dugoročne obaveze. Mnoge su tek tada shvatile da li žele taj poziv.
5. Informišite se o rasporedu i prekomandi. Ako imate porodicu ili želite da ostanete blizu kuće, vojska često šalje ljude gde su potrebni, ne gde je njima zgodno.
6. Ne računajte na veze i protekciju. Iako se priča da se bez „poznanstva” ne može, mnogi su primljeni isključivo na osnovu rezultata. Fokusirajte se na ono što možete da kontrolišete.

Najčešća pitanja o prijavi za vojsku

Da li je visina bitna?

Za dobrovoljno služenje visina nije presudna. Bilo je kandidatkinja visine 157 cm koje su bez problema prošle. Za profesionalnu službu takođe nema strogog uslova, ali se visina i težina upisuju u karton i mogu uticati na opštu ocenu.

Da li smem da nosim naočare?

Mala dioptrija obično ne predstavlja problem, ali jaka dioptrija (preko 6-7) može biti razlog za pad na lekarskom. Najbolje je da se raspitate u vojnoj medicinskoj ustanovi pre prijave.

Da li je potrebno znati plivati?

Plivanje se ne proverava na fizičkoj proveri, ali je poželjno jer pojedini rodovi mogu imati takve zahteve u nastavku karijere.

Koliko se čeka od prijave do poziva na testiranje?

To zavisi od kasarne i broja prijavljenih. Neki su čekali svega nekoliko nedelja, drugi i do dve godine. Najbolje je da se raspitate direktno u kasarni ili pratište sajt vojske gde se objavljuju konkursi.

Šta smem da ponesem u kasarnu?

Dozvoljene su osnovne higijenske stvari: češalj, ogledalce, konac, igla, sapun, prašak, vlažne maramice, fen, lični veš i čarape (po mogućstvu pamučne). Pidžama nije potrebna jer se nosi vojna. Hrana i sokovi moraju biti fabrički zapakovani, a alkohol je strogo zabranjen. Mobilni telefoni su dozvoljeni, ali fotografisanje i objavljivanje slika nije.

Kakva je budućnost žena u vojsci?

Iako se u nekom periodu spekulisalo da će se smanjiti prijem žena po ugovoru, činjenica je da su žene i dalje redovan deo sistema. Postoje i oficirke, i podoficirke, i vojnici. Neke su se obučavale za pilote, druge za logistiku, treće za inženjeriju. Zavisno od roda i jedinice, uslovi se razlikuju - od kancelarijskog rada do teških terenskih zadataka.

Ono što se iziskuje od svake kandidatkinje jeste svest o tome da vojska nije običan posao. Traži odricanje, odanost, spremnost na napor i prihvatanje hijerarhije. Ako ste sigurne da je to vaš poziv, pripremite se ozbiljno i krenite korak po korak. I najteže faze - psihološka, lekarska i fizička - prođu kada imate jasan cilj i dobru pripremu.

Zaključak

Odlučivanje za profesionalnog vojnika u Srbiji, naročito za žene, zahteva temeljno informisanje, fizičku i psihičku pripremu i spremnost na značajna odricanja. Procedura je dobro definisana: konkurs, prijava, psihološka procena, lekarski pregled, fizička provera, obuka, prekomanda i potpisivanje ugovora. Svaka faza nosi svoje izazove, ali i priliku da proverite koliko zaista želite taj poziv.

Iskustva pokazuju da su žene u vojsci sposobne da budu ravnopravne sa muškim kolegama - pod uslovom da prođu poštenu selekciju i da imaju realna očekivanja. Predrasude postoje, ali se ne treba njima rukovoditi. Važnije je da znate sopstvene motive, da se spremite najbolje što možete i da na svaki test dođete odmorne, smirene i fokusirane.

Bilo da se odlučite za dobrovoljno služenje vojnog roka kao životno iskustvo ili direktno za zaposlenje, informisanost je vaša najveća prednost. Pratite zvanične objave, razgovarajte sa ljudima koji su prošli obuku i ne dozvolite da vas stereotipi obeshrabre. Ako je uniforma deo vašeg identiteta, put do nje može biti trnovit, ali nije nemoguć.